КРАТКИ ПОГЛЕД – ЛЕТЕЋА РАДАРСКА СТАНИЦА Е-3 СЕНТРИ: Чувар источних граница НАТО пакта!

Фото: Принтскрин Јутјуб

Летеће радарске станице НАТО пакта Е-3 Авакс никада нису биле толико ангажоване него када је почео рат у Украјини. Над источним границама НАТО није било дана да у протеклих 15 месеци нису кориштене летеће радарске станице, не само на Балтику, него и на истоку Европе изнад Румуније, а сада су летеће радарске станице стигле и до Молдавије, која нема своје сопствено ваздухопловство, јер су га средином 1990-тих година прошлог века распродали.

Авакси лете свакодневно не само над Балтиком, него и над Пољском, Словачком и Румунијом чувајући источне границе НАТО. Од чувеног инцидента са стратешком млазном беспилотном летелицом ТУ-141 Стриж која је прелетела целу Румунију и Мађарску, ушла у Хрватску и сурвала се у ширем центру Загреба, дежурства трају 24 сата. Све летелице су ангажоване као и посаде у пуном капацитету.

Укратко ћемо представити ове летеће радарске станице.

Фото: Принтскрин Јутјуб

Летећа радарска осматрачка станица Е-3А Сентри у преводу стражар првобитно су биле намењене за ПВО систем Северне Америке НОРАД, са којима је требало обезбедити ефикасну контролу ваздушног простора као истурени систем раног откривања и упозорења. Као платформа за електронику изабран је путнички авион Боинг 707-320. Ратно ваздухопловоство САД користи укупно 31 летелицу, за потребе НАТО набављено је 18 авиона.

Постоје летелице које имају радар AN/APY-1 i AN/APY-2 у питању су летелице Е-3Б блок 30 и Е-3Б којих има 10 у верзији блок 35. Када се погледају летелице споља међу њима нема никакве разлике, али су перформансе радара различите посебно у домену откривања авиона на даљинама од 370 км док патролирају на висинама од 9.000 м. Искуства из употребе ових летелица над истоком Европе пре свега уз руску и белоруску границу осматрање се изводило на удаљеностима од 100 до 200 км

Углавном били ангажовани су амерички из базе Тинкер у Оклахоми, који су летели из Велике Британије, али и летелице које се налазе у Европи и који су регистроване у Луксембургу.

Њихов век употребе процењен је до 2025 године. На овим летелицама изведен је програм унапређења електронике, посебно радара који сад има могућност откривања летелица малог радарског одраза или попречног пресека.

За радарским конзолама и системима за откривање, праћење и навођење ловачке авијације ради у зависности од мисије од 13 до 19 оператера. Рачунар IBM CC-2E омогућава праћење до 600 летелица на различитим местима. Осим летећег радарског места овај авион захваљујући линку JTIDS омогућава да Е-3 буде летеће командно место не само за ПВО већ и за све интегрисане летелице.

Фото: Принтскрин Јутјуб

Е-3 нема одбрамбени систем због тога мора да лети далеко од зоне одакле би их противник могао да их угрози. Зато се и задаци обављају до 200 км од границе државе која је предмет оспервације или зоне борбеног додира. За примарну заштиту користе се и ловци који се придодају овом летећем радарском месту.

Сви авиони који лете над Европом, а у питању је 18 летелица имају вишенационалну посаду. Авиони су регистровани у Луксембургу.

Тактичко технички подаци

Произвођач: Боинг

Намена: АWАЦС

Посада 4+19

Погонска група_ Четири турбовентилатроска мотороа Пратт анд Wхитнеy ТФ33-П-100А

Димензије: Дужина 44,17м, размах крила 44,42 м, висина 12,73 м

Маса: нормална у полетању 77.996 кг, максимална у полетању 156.150 кг

Оперативни врхунац лета: 8.840 м.

Трајање лета са допуном горива у ваздуху 18 часова.