КИНЕСКЕ БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ У НАОРУЖАЊУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: КРАЋИ ОСВРТ

Војска Србије је у суботу 22. априла 2023. на Војном аеродрому „пуковник Миленко Павловић” одржала приказ способности Војске Србије под називом “Гранит 2023”, на коме су приказани новитети који се односе на ново наоружање које је ушло или ће ући у састав Војске Србије.

Један од главних звезда приказа војних способности “Гранит” одред ПВО ракета малог домета „Мистрал” са којима ће бити опремљени самохдни хибридни ПВО системи ПАСАРС за заштиту трупа била је и кинеска беспилотна летелица ЦХ-95 чија су три примерка која су ушла у састав 353. Извиђачке авијацијске ескадриле приказана на посебно делу изложбе уз сами понос српске ПВО – кинески ракетни систем средњег домета ФК-3.

Кинеска беспилотна летелица средњег домета ЦХ-95 приказује се као новитет, мада су још у марту ове године одређене информације указивале да је Србија набавила из Кине нове беспилотне летелице, које су веће од конкурента ЦХ-92А који су премијерно на Батајници приказане 2019. године. Поред све три беспилотне летелице ЦХ-95 биле су и станице за управљање овим беспилотним летелицама монтираним на шасији домаћих камиона марке ФАП у верзији 2028.

Србија је набавком ових беспилотних летелица значајно унапредила своје извиђачке способности, посебно у односу на сам регион. Иначе ове беспилотне летелице опремљене су и за борбено деловање. Њима су се придружиле и беспилотне летелице домаће производње Пегаз чији развој је настављен и доведен до краја уз помоћ Кине. Иначе ове беспилотне летелице имају доста заједничких компоненти са кинеским ЦХ-92А, јер су кинески стручњаци радили на њиховој модернизацији. Како се могло чути на Батајници беспилотне летелице Пегаз биће произвођене у домаћој фабрици УТВА у Панчеву.

ЦХ-95 КРАЋИ ПРИКАЗ

Кинеска беспилотна летелица ЦХ-95 или ЦАИ Хонг што у преводу са кинеског језика значи “дуга” спада у категорију средњих беспилотних летелица и већа је од свог конкурента ЦХ-92А.

Беспилотна летелица ЦХ-95 настала је у компанији Jintian Changhe Aircraft Ltd Co  која припада концерну AVIC (Aviation Industry Corporation of China).

ЦХ-95 спада у категорију средњих беспилотних летелица, чији развој је почео 2005. године, прва летна испитивања 2009., а јавности ова летелица приказана је први пут 2010. године на сајму ваздухопловства у граду Жухаију. Од тада према доступним подацима, на овој беспилотној летелици рађене су модификације, а први пут оваква, како сад изгледа, појавила се 2015. године, на авијацијској манифестацији Bejing Aviation Expo.

За сада Србија је једни корисник ове беспилотне летелице.

Оно што карактерише ове бесплиотне летлелице јесте да у ваздуху могу да остану до 20 сати и имају максимални радијус крстарења до 200 км од управљачке станице. Са комбинацијом још једне управљачке станице домет се повећава за још 200 километара. Летелица је када се погледају њени тактичко-технички подаци дужине 9,5 м, висине 2,77, а размах крила је 20,5 м . Максимална маса полетања 1.100 кг, а максмимална маса спољњег терета је 200 кг. Плафон лета ЦХ-95 је 5.000 м.

Ова беспилотна летелица има за погон мотор од 100 КС. На крају летелице налази се трокрака потисна елиса. Од извиђачке опреме ЦХ-95 може да носи радар са синтетичким отвором, оптоелектронску опрему са ИЦ системом за осматрање у предњој полусфери, ласерски даљиномер, ласерски обележивач, систем за противелектронска дејства и антену за пренос података за време осматрања према командној станици за шта се користи сателитска веза.

Од наоружања летелица носи противоклопне ракете БА-7 позната и као Блуе Арроњ 7 (Плава стрела) која има домет до 7 км и тежину од 46 кг, вођене ракете ФТ-10, полуактивно ласерски вођена зрна БРМ1 калибра 90 мм максималног домета 8 километара, вођене бомбе ГБ7/50 и ГБ-4/100 масе 50 и 100 килограма.

Овај осврт не би био потпун да нема и приче о ЦХ-92А, чијих 6 комада који су Србији испоручени 2019. године, није почела, да се пише нова историја у српској авијацији употребе беспилотних летелица.

Прича о кинеским беспилотним летелицама датира од августа 2018. године када се први пут говорило о беспилотним летелицама и сарадњи са Кином на опремању и завршетку пројеката домаће извиђачке беспилотне летелице „Пегаз“. Нешто касније, на војној вежби „Век победника“ у новембру 2018. године потврђено је да су беспилотне летелице купљене. Прича наставља у септембру 2019. када на војној вежби „Повратак 2019“ најављено да ће Србија набавити од Кине три батерије са шест или девет беспилотних летелица. Два месеца касније, у новембру 2019. на ваздухопловној изложби у Дубаију, из Министарства одбране је саопштено да ће српско РВ и ПВО увести у наоружање кинеску беспилотну летелицу ЦХ-92А.

Том приликом смо сазнали да је циљ куповине беспилотних летелица ЦХ-92А завршетак домаће беспилотне летелице „Пегаз“, а од стране кинеских коопераната обезбедио би се трансфер технологије, како би „Пагаз“ од извиђачке бесиплотне летелице постао борбени дрон. Прича о кинеским беспилотним летелицама добила је епилог 30. јуна 2020. године , када је Иљушин 76 казахстанске приватне компаније слетео на Батајницу.

Званична промоција беспилотних летелица организована је у суботу 4. јуна 2020. на војном аеродрому пуковник Миленко Павловић.

Према речима представника МО реч је о шест нових беспилотних летелица купљених у Народној Републици Кини, које своје циљеве могу да гађају са удаљености од око девет километара, а истовремено да са раздаљине од 250 километара снимају терен и положај непријатељских јединица и објеката дубоко у непријатељској територији.

Са овом набавком Војска Србије је прва у региону опремљена са кинеским беспилотним летелицама ЦХ-92А чији је акциони радијус већи од 250 километара, максимална висина лета је 5.000 метара, а брзина нешто мања од 200 километара на сат.

Систем наоружаних беспилотних летелица ЦХ-92А представља мултифункционални систем који се може употребљавати за реализацију широког спектра задатака, као што су извиђање из ваздушног простора, прецизно одређивање координата уочених циљева на земљи, аутоматско праћење покретних циљева на земљи, обавештајна припрема бојишта, корекција артиљеријске ватре, процена ефеката дејства, напад ласерски вођеним ракетама на циљеве на земљи, ласерско озрачивање циља ради дејства друге ласерски вођене муниције – бомби и ракета.

CH-92A (CHAI HONG – DUGA)

Када се год спомену кинеске беспилотне летелице увек се спомене Њинг Лоонг позната и као „Perodaktil I/II“ proizvođača Chengdu aircraft.

Беспилотна летелица ЦХ-92 први пут приказана је јавности 2012. године на Air Show China 2012 који је одржан у Жухајиу. Прва верзија ове беспилотне верзије израђена је у извиђачкој варијанти.

Димензије ове беспилотне летелице су дужина 4,1 м, висина 1,6м, размах крила 9 метара. Носивост опреме до 30 килограма, а максимална маса приликом полетања 300 кг. Максимална брзина ове летелице је 190 километара на час, а крстарећа брзина од 160 до 190 километара на час. Плафон лета 6.000 метара. Летелица може да остане у ваздуху до 10 часова, а терен који може да осматра износи максимално 250 километара од места на коме се налази удаљена командно-управљачка станица.

Док су техннички подаци ЦХ-92 присутни, за нову верзију беспилотне летелице ЦХ-92А скоро и да нису доступни или су непрецизни. Падом ове бесиплотне летелице ЦХ-92А средином јануара 2020. у камбоџанској провинцији Кох Конг, саопштени су неки технички подаци о овој беспилотној летелици, које треба узети са резервом, па је тако утврђено да су беспилотне летелице ЦХ-92А дужине 5 метара, имају распон крила 9,7м, а негде чак 10 м. Максимална брзина је од 160 до 200 километара на час, а тежина опреме коју носи 35-40 килограма, аутономија лета до осам часова. Плафон лета је 5.000 метара, а акциони радијус како је наведено већ и од 250 километара од места где је лоцирана командно-управљачка станица.

На промоцији ове беспилотне летелице приказано је и њено наоружање – ракете ФТ-8Ц масе 18 килограма и домета до 8 километара. Цена једне овакве ракете се креће од 30.000 до 50.000 долара.

За шест беспилотних летелица ЦХ-92А набављене су и две командно управљачке станице и то по једна за три беспилотне летелице. Ова командна станица монтирана је на теренска возила домаће производње типа ФАП верзије 2228, која су приказана почетком априла 2020. као нова теренска возила за Војску Србије.

Осим командно-управљачке станице од остале опреме приказани су видео терминали, оптоелекторнска средства као што су ласерски даљиномер домета 12 километара, ласерски обележивач циља домета 12,5 километара, термовизија до 13 километара у ноћним условима и 20 по дневној светлости. Како је наведено, време од доласка на положај до пуног ангажовања је сат времена.

Главни корисник ових кинеских беспилотних летелица биће новоформирана 353. ескадрила, која је реорганизацијом војске после распада Државне заједнице Србије и Црне Горе била расформирана, као једина извиђачка ескадрила, а од ње формирана два извиђачка авијацијска одељења на аеродрому Батајница и Лађевци код Краљева.