Бошко Јовановић
О Генералу Антону Васиљевичу Тркуљу, односно Туркулу, генералу ГРУ иначе бившем племићу се мало или уопште не зна на овим просторима, али и у свету. Кад се родио, школовао. Оно што се једино зна описано је на неких 40 страна књиге “ Пацовски канали“ Џона Лофтуса која код нас има неколико издања а једино валидно је оно из 1991.
Зна се да је био у Донској легији и да се кад је избила Октобарска револуција и збачен руски цар придружио белогардистима контрареволуционарној амрији и унапређен у чин пуковника, а касније је постао и генерал. Припадао је белогардејцима којима је командовао генерал Михаил Гордејевич Дроздовскиј.
Антон Васиљевич Туркул се у белој литератури- антибољшевичкој се нешто и не помиње. Да је он био агент војне службе ГРУ може се начи само у једној књизи која је настала на Западу, а то су чувени Пацовски канали Џона Лофтуса. Зашто помињем то? Зато што је Туркул или како би Руси рекли Туркуљ имао гомилу лажних организација и гомилу лажних информатора, који су продавали те лажне информације на Западу, пре свега генералу Гелену, који је прво био шеф немачке обавештајне службе на источном фронту, а после рата један од оснивача немачке обавештајне службе БНД“.
Антон Васиљевич Туркуљ, јесте био шпијун ГРУ, али се и код Руса не спомиње да је био шпијун.
Џон Лофтус је био бивши официр Контраобавештајног корпуса САД. Живи у граду Санкт Петербургу на Флориди. Ватикан му је одмах после књиге налепио етикету да је антисемита, јер је само Ватикан био заинтересован да му се налепи та етикета. Чукчи са Камчатке сигурно нису, Бедуини нису, Ескими нису, али Ватикан јесте јер је у књизи доказао везу између Ватикана и нациста и улогу коју је Ватикан имао у бексту нациста у Јужну Америку после другог светског рата.
Он је рекао у допуњеном издању књиге која се зове „Нечастиво тројство – Ватикан, нацисти и швајцарске банке“, да су му Срби масовно писали после првог издања књиге, али није знао зашто. А рећи ћу зашто. У књизи Пацовски канали се спомиње Крунослав Драгановић који врло, врло, врло, врло нежно помиње у српским материјалима, онако само две речнице. Нас овде не треба да интересује Ватикан, јер он је споредан у игри коју је Туркуљ извео.
Туркуљ односно ГРУ, је имао увек кључну улогу. Зашто? Агенти ГРУ су Леополд Трепер – Брисел, Шандор Радо – Швајцарска, Рихард Зорге- Јапан. Сви су они јавили кад ће да почне рат, међутим Зоргеу су није веровало. Друг Стаљин је рекао: “Ја да верујем таквом је..у и алкохоличару не могу ”. И није случајно што је Туркуљ радио за ГРУ.
Објаснићу поделу која је настала међу Русима. Једни су сматрали да они 1917/1921 убијали комунисте, па ће и 1941. Други су сматрали да без обзира на све, без обзира што се Русија више не зове Русија него Совјетски Савез да је њихова дужност према народу и отаџбини да је бране. Избор тад није био нимало лак, а нацисти Русе који су били ван Совјетског Савеза нису сматрали нижом расом, него су сматрали, па како да кажем посебним, себи равним.
Есесовци су ишли оцу Сегеја Буглакова да са њим дискутују. Ни длака с главе му није фалила. Године 1933 после доласка Хитлера на власт да Руска загранична црква која је основана 1934 у Сремским Карловцима добила је право да задржи свој манастир у Минхену. Митрополит у том време који је био после Антонија Храпоциког који се упокојио 1936, Митрополит Анастасије Грибановскиј се 1937 захваљује Хитлеру на томе. што им је дозволио да функционишу. Митрополит Анастасије Грибановскиј свако није био нациста, Ово је један пример разадора који је владао међу Русима који су се нашли у емиграцији.
Уопште не треба да се сумња у патриотизам Туркуља. Био је члан Белог покрета, пришао је ГРУ, напросто зато што се плашио Немаца. ГРУ се држао по страни, тамо јесу биле чистке, али је било толико професионалније од ГПУ – Главне политичке управе, претече НКВД-а. Циљ обавештајних служби је да остваре победу над протинвником. Треба да се схвати да нације и државе пропадају кад пропадну њихове обавештајне службе. Док службе раде свој посао како треба, државе постоје. Проблем код Немаца је био тај што су имали пуно обавештајно контробавештајних служби који су испреплетени. Значи имали смо државне службе, имали су партијске службе, тако да што се тиче Немаца они су били толико испреплетени, да нису имали никакву обавештајну мрежу на Уралу и у Сибиру и то је основни разлог за пораз.
Без стратешке обавештајне шпијунаже нема победе нисте способни да осматрате дубину противника, да паралишете његову ратну индустрију или пак да правовремено сазнајете одлуке које су донете.
Кључ победе увек лежи у раду обавештајних и контраобавештајних служби.Контраобавештајна служба треба да паралише рад непријатељких елемената, а обавештајна служба да прикупи планове непријатеља на време. Један од начина да обмане непријатеља је тај, да уколико се сматра да непријатељ нема дубоке изворе, или да их нема пуно, да се организују лажни извори, да се покрену лажне операције, да се намерно намести свој агент који ће да добије задатак да постане издајник и пребегне код противника како би се на тај начин достављале информације непријатељској страни.
Може да се постави питање што би се достављале непријатељској страни информације о нама самима. Из врло простог разлога јер се на тај начин лако паралише и преузима контрола над контраобавештајном службом, која нема разалога да сумња.
Онда временом могу да се потуре информације које су потребне. То бива тако што се у почетку шаљу информације које су 100 посто тачне све док се на задобије поптуно поврење стране којој се подмећу лажни подаци. Онда је важно да ти први подаци који се сервирају буду 100 посто тачни, 100 посто проверљиви да не би изазвали сумњу у даљим оиперацијмама манипулисања непријатељем, ради се на смањењу иститиних података на пример са 100 посто на 95. Увек том преосталом проценту се достављају лажне информације, али лажне информације треба у себи да садрже толико истине да прођу као тачна информација и да обављена у њу лакше прогура лажна.
Временом процента истине се смањује а проценат лажи повећава. Чињеница је да за то треба не једна човек, него да се мрежа шири да ми сами одређујемо колико ће непријатељ да има информатора, како се додаје један по један информатор, тако се понавља поступак придобијање поверења и манипулацијом и кад се ту у довољном обиму ради, онда се паралишу непријатељске службе.
Онда се даје слобода, да слободно врше обавештајне операције што смо да би паралисали контраобавешајну службу што би омогућило противничкој страни да без проблема врши обавештајни рад. Све ово што сам рекао је теорија, коју су Туркуљ и ГРУ доказали у пракси.
Туркљ, ГРУ и Ватикан
Овде ћемо направити кратки увод зашто је Туркуљ или Тркул, односно ГРУ под лупу ставио Ватикан и одатле обавештајно деловао.
Противречје између Ватикана и Совјетског Савеза потиче из потиче из тога што је Ватикан, односно папа Лав XИИИ видео бољшевичку револуцију и комунизам као велику опасност за Запад.
Иако Ватикан до Латеранских договора између Италије и католичке цркве није био држава, Лав XИИИ је још за време Првог светског рата 1917. видео комунизам као претњу.
Ватикан ја имао јак утицај на католичке државе, Француску, Италију, јужни део Немачке.
Ватикан је видео атеизам као свог теолошког/идејног противиника. То је престало да буде православље, али Ватиканова фиксација Истоком није могла да престане, па Ватикан у суштини од вајкада има идеју да загосподари Истоком, још од времена Византије.
Ватикан је више је опседнут истоком него поправљањем самог себе. Ватикан није био спреман да призна своје грехе, ако изузмемо папу Франческа. Ватикан је био заинтересован за добре односе са нацистичком Немачком, зато што Папа Пије XII у то време је хтео пошто пото да склопи дил са Хитлером да се потпише конкордат, односно конкордат између нацистичке Немачке и католичке цркве, да би се заштитило католичнаство, од већинског портестантизма, атеизма и германског неопаганизма.
А ствар у томе је што та опсесија Ватикана и католичке цркве Истоком је била миленијумска и није могла тек тако лако да престане.
У центру Москве и дан данас постоји католичка црква чији свештеник је језуита. Језуити имају свој сајт на руском. Ово је само мала напомена да читоаци знају шта се дешава.
Постоји књига, која је написао Џон Конвел зове се Хилтеров папа, која је преведена на српски, топло је прпеоручујем сваком читаоцу. Изузетна књига.
Велику улогу у католичком наступању на исток су играли украјински грко-католици које је у време Првог и Дугог светског рата предводио Андреј Пшетицики. Они га сматрају свецем. Он је пољски племић пореклом.
Грко-католика има 5 милиона углавном у западној Украјини и они су главни мотор украјинског национализма и антиправославља у Украјини. И не смемо да заборавимо да је отац Степана Бандере, Андреј Бандера био гркокатичкли свештеник.
Кад се све ово има у виду не треба да чуди зашто је Туркуљ за једну од свох мнета узео баш Ватикан. Тако да рат између Туркула и Ватикина и ГРУ и Ватикана заслужује пуну пажњу.