ЕГИПАТСКЕ ДВИНЕ СТИЖУ НА ГРАНИЦУ СА ГАЗОМ! РАЗМЕШТАЈ НА СИНАЈУ

FOTO: Shutterstock/Aimur Kytt

Док египатски шеф дипломатије Самех Шукри тврди да нема ништа од напуштања Споразума из Кемп Дејвида 1979 године са којим су Израел и Египат нормализовали односе, египатска војска наставља на границу са Газом да допрема војну технику и наоружање.

Међу оружјем може се видети наоружање Хладног рата које египатска војска и дање има у поседу. На обајвљеним снимцима тако је било могуће видети и ракете земља -ваздух В-75 позната и као СА-2, тактичке балистичке ракете типа СКАД, тенкови М-60 и оклопни транспортери М-113 и YPR-765.

Док за сада снимака египатских скадова нема, за сада постоји једини документовани снимак транспорта ракета СА- 2, ракетног система који је обележио Хладни рат и који је и даље оперативан у већини земаља. То је више него очигледан повода на представимо овај противваздухопловни ракетни систем.

Ракетни ПВО систем земља-ваздух S-75 Divna/Volhov спада у једно од најважнијих ракетних оружја у својој класи која је значајно утицала на развој ПВО одбране посебно од момента када је оборио шпијунски авион У-2 изнад Свердловска у Совјетском Савезу 1. маја 1960. Звездани тренутак овог ракетног система био је Вијетнамски рат од 1966-1973, затим на Блиском истоку у Треће арапско-израелском рату 1967 и Четвром арапско-израелском рату 1973 године и Рату исцрпљивања 1968-1973. године.

Осим Совјета, Вијетнамаца овај ПВО ракетни систем употребљавали су и Египћани и Сиријци, затим Ирачани и Иранци. Користио се у рату Индије и Пакистана 1971, затим у Авганистану. ПВО Војске Југославије покушала је да овај систем користи у мају месецу 1999. године за време НАТО агресије, али неуспешно. У Кини је СА-2 додуше кинеска верзија користила и Кина која је овај систем водила под ознаком Ho Qing (Црвена засатава) 1 и 2Б са којим су обарани тајвански извиђачки авиони. На простору Балкана овај ракетни систем користила је СФРЈ- повучени 1993/1994, затим Албанија дуго времена, Бугарска, Румунија, Мађарска.. Од бивших југословенских држава Република Српска је до 2006 године имала оперативан овај ракетни систем.

За развој овог система најзаслужнији је био научно-технички институт NII-88. Пројекат је настао из система S-25 који је развио конструкциони биро КБ-1 из која је настао касније чувени концерн Алмаз. Међутим када је ракета направљена била је стара. Совјетима је био потребан једноставнији и јефитинији ракетни систем за одбрану база и насељених места. Тако је 20. новембра 1953 почео програм S-75 под контролом Бориса Бункина из КБ-1 Алмаз. Пројекат је био познат и као назив „факел“ (бакља). Ракета је била довостепена и много боље какраткеристике је имала од једностепених ракета V-300. Нова ракета је добила назив „Изделије -1Д“ а кодна ознака V-750. Вођење ракете је требало да буду полуактивно радарско, али је остало исто као и код S-25.

Основна тактичка ватрена једница по совјетском моделу је била ракетна батерија са шест лансера SM-63-I, радарска станица RSNA-75. Распоред ракетних лансера био је звездаст, а на средини круга биле су постављене команден станице, генератори електричне енергије. Радарски систем, два комада RSNA-75 су постављена била на ивицу батерије. Сваки ракетни пук чиниле су три ракетне батерије и ракетно-технички батаљон. Пукови су могли да се узвезују у бригаде или дивизије. Краснаја америја је у периоду од 1956/1960 наручили 256 батерија и укупно 7220 ракета V-750. Систем Дивна званично је прихваће у оперативну употребу совјетске војске 11.12.1957 године.

Западни извори овом ракетном систему дали су назив „Guideline“. За разлику од система СА-1, овај систем има сасвим нормалне конструкције и сматра се највише кориштеним ракетним системом. Ракетни систем S-75 замишљен је као покретни систем за општу ушпотребу. Мерењем цео систем има тежину 100 тона. Ова врста ракете непрекидно се усавршавала. Совјетска ознака -оригинална је била V-75SM, VK…..

Првобитна ракета је имала подсечена делта крила на задњем делу пројектила , малим непокретним кормилима и појачаним крилцима за управљање на репу.

Ракета V-750 је двостепена ракате која се састоји од ракетног бустера на чврсто гориво и горњег степена који покреће тешно ракетно гориво. Бустер од момента лансирања ради 4-5 секунди, а главни мотор у фази лета 22 секунде и постиже брзину од 3 маха. На горњем степену ракете налазе се мања делта крила на средини трупа са мањим контролним површинама на задњем делу и много мања крмила на носу.

Ракета има парчадну бојеву главу масе 195 килограма са три типа упаљача: близинским, контактним и командним упаљачем. Бојева глава је смртоносна у полупречнику од 75 м. На један циљ испаљују се обично две ракете.

Верзија SA-2E има бојеву лгаву тежине 295 кг, а на њу је било могуће поставити и нукеларну бојеву главу тежине 15 кТ.

Овај ракетни систем има два радара осматрачки „Side Net“ i „Fang Song“ који раде и фреквенцијском подручју A/B, E/F, D/E i G који одређује циљ и податке шаље компјутеру, који подешава лансере а после лансирања преко УХФ везе управља ракетом како би је центрирао у року од шест секунди.

Тактичко технички подаци

Димензије: дужина 10.600 мм, пречник тела 500 мм, размах крила 1.700 мм

Стартна маса: 2287 кг

Домет по даљини 10-30 км, по висини 30 км

Брзина пројектила 2.160 км/х