Има војних професија о којима се много прича, много пише, али за које мало ко зна. И не зато што су информације о овим професијама поверљиве, а сами припадници пажљиво крију своју припадност. Напротив, има доста информација, али од оних који су „негде то чули, разговарали са неким“ и слично. Једна од ових војних професија је и јуришник.
Захваљујући интернету и медијима, данас скоро сваки руски пешадинац може себе назвати јуришником. Учествовао је у заузимању противничког упоришта, јуришао на противничке положаје, што значи да је јуришник. Ко од пешадије није јуришао? Ко није заробио противника? Међутим, такво погрешно мишљење се укоренило у главама људи далеко изван војске.
Некако се брзо заборавило видео-обраћање покојног команданта Вагнера Јевгенија Пригожина, у коме је умало опсовао команду војске због покушаја употребе јуришника за заузимање или одбрану упоришта. И то није била брига за сопствену јединицу, већ за испуњавање задатака који су додељени компанији.
Да бисте разумели разлику између пешадије и јуришних јединица, треба се подсетити на историју Другог светског рата.
Као маршал Совјетског Савеза, Василевски је 1945. заузео Кенигсберг… На располагању су му били прекаљени борци који су прошли кроз пакао, укључујући и оне који су се борили у Стаљингграду.
Али маршал је савршено разумео да чак ни ови борци неће заузети град-тврђаву без посебне обуке, а губици ће бити огромни. Тада је одлучено да се користе јуришне групе, које су биле базиране на стаљинградским војницима. Имали су искуство рата у граду, у урбаним срединама.
© Министерство обороны Российской ФедерацииНећемо да улазимо у историју. О заузимању Кенигсберга има доста материјала. За заинтересоване може се наћи у јавном домену.
Ко су јуришници и по чему се разликују од моторизоване пешадије?
Да почнемо са основама.
Јуришник је војник/борац, специјализован за напад и јуриш на противничке положаје у урбаним срединама и инжењерски добро опремљен. Отуда: нападач мора имати вештине да заузме зграде и структуре, преотме противничке положаје, укључујући ровове и бункере.
Дакле, задатак групе је да заузме тачку и задржи је док не стигну главне снаге (пешадија).
Ако пажљиво погледате видео записе, којих сада има много на интернету, лако ћете препознати јуришник по опреми и оружју. Већина јуришника има воки-токи (мали преносни, ручни радио уређај везе) са слушалицом. Оно што обични пешадинци немају.
Према тактици борбе.
После заузимања зграде или ровова, одбрану преузима група за покривање, митраљезци, руковаоци са бацачима граната и други војници. Група је ангажована на чишћењу освојених положаја. Ако противник крене у противофанзиву и нема начина да се задржи положај, јуришници су они који се последњи повлаче…
Али то су само видљиве разлике. Има и невидљивих. Говорим о припреми за напад. У идеалном случају, напад је једноставно заузимање противничких положаја који су већ унапред припремљени. Али ово је идеално. У рату је стварност често далеко од овога.
© Министерство обороны Российской ФедерацииЈуриш је завршна фаза операције. Резултат вишедневног рада командира и бораца групе. Подручје на којем ће се деловати већ је детаљно проучено. Време за напад је већ изабрано. Чак се и временске прилике узимају у обзир. Тачке и путеви за повлачење су већ осмишљени у случају неуспеха операције. Примљена је и подељена неопходна муниција и опрема.
Група за покривање (подршку) већ тренира заједно са борцима на макети објекта. Извиђање ради на могућим правцима доласка противничкогог појачања. Проверене су комуникације и усаглашени начини преноса информација у условима када противник користити специјална средства за ометање фреквенција. Јуришници већ имају тачне координате циљева који морају бити уништени пре напада…
Ово није цела листа активности које се спроводе пре напада на озбиљан објекат. Али ово је, мислимо, довољно да се разуме од чега зависи успех јуришника. Али, с друге стране, то ни на који начин не умањује храброст самих бораца.
Са те стране, нису ни дечаци ти који држе одбрану. Познају и тактику јуришних јединица. Дакле, чак ни борба прса у прса није неуобичајена током напада. Као што ни домишљатост бораца није неуобичајена. На пример, коришћење неке врсте комуникација да се дође до задњег дела одбране.
Ако има времена и могућности да се спроведу све горе наведене мере, губици током оваквог напада биће минимални, чак и у случају неуспешног напада. Једноставно зато што многи војници садејствују са јуришницима од оператера дронова до болничара.
Јасно је по чему се јуришници разликују од моторизованих пешадинаца и других јединица. Јасно је и зашто се падобранци и морнаричка пешадија најчешће придружује јуришницима.
© Министерство обороны Российской ФедерацииДомаће „јуришне трупе“
О тим домаћим „јуришницима“ који се некако изненада појављују у јединицама и формацијама руске војске. Неретко се појављују информације украјинских медија о неуспешним нападима или губицима руских јуришника на било ком правцу. Јасно је да већина ових информација није потврђена, али има и потврђених.
Зашто је дошло до „поновног стварања“ јуришника? Зашто је елита копнених снага одједном постала лак плен украјинских диверзаната и јуришника?
Главна грешка коју данас Руси праве је потцењивање професионализма бораца.
Само у холивудским филмовима постоје универзални војници. Не можеш бити професионалац у свему. Да, јуришници ће моћи да уклоне мину или униште тенк, али професионални сапер (деминер) ће то учинити много пута брже и за ред величине ефикасније. Потребни су професионалци. Специјалисти субспецијалитета. И оне високог квалитета.
Зато треба схватити деловање Вагнера, као медијски најпромотивнијег догађаје. Како је тачно повучена ова линија? Тенкиста, то значи да добро познајете своје возило и умете да се борите у овом возилу тако да ће вам сви око вас завидети. Јуришник, што значи да нема бољег од вас по овом питању. Војници су поносни на своју војну специјалност и у њој се стално усавршавају.
© Министерство обороны Российской ФедерацииАли сама суштина проблема се не мења. Тамо у Донбасу све изгледа прилично једноставно. Командант пука је добио информацију да ће Украјинци напредовати у неком рејону. Командант пука је искусан ратник и од 2014. године зна како да поступи у оваквим ситуацијама.
“Сви који су доступни, крените у јединицу и на место могућег продора! Зауставите фашисте и, ако је могуће, пређите у офанзиву. Ситуација је сасвим у духу милиције тог времена. Зауставите се по сваку цену! Доњецк је иза нас!”
Да подсетимо да је командант пука Херој ДНР. Али је послао јединицу у смрт. Чак и да није било овог удара дронова на шумски појас, судбина групе је била запечаћена. Заиста су отишли у смрт. Отишли су у смрт једноставно зато што нису били професионалци!
Међутим, временом се све променило. Не важе више правила из 2014. године. Јуришници данас поступају знатно другачије. Морају, у противном…..
Губитак комуникације између војника и команданата. У условима када морају да се боре на непознатом подручју, борци губе оријентацију. Додајмо овоме губитке, немогућност евакуације рањеника и остало… Као неоспособљеност да се борите сами, у условима када морате сами и брзо да доносите одлуке…
То је оно што Руси зову „домаћи јуришници“. Окупите све оне који су се из неког разлога затекли ван своје јединице и пошаљите их у борбу… Ово се не зове „затварање рупе у одбрани“, већ се другачије зове. Иста дефиниција која се даје украјинским нападима на Курску област.
Проблеми који прате јуришне јединице од памтивека
Често, према причама самих јуришника, у њихову јединицу долазе они који из неког разлога „не одговарају“ другим јединицама. И не само моторизованој пешадији, већ и специјализованим. Ниси способан да будеш тенкиста, али си баш за елиту војске, јуришнике. Испоставило се да није јуришна јединица, већ нека врста казнене чете. Како треба да се осећа борац коме је ово родна јединица?
Али то није ни главна ствар. Јуришници су „роба на комад“. Сваки борац у групи је злата вредан. Успех операције зависи од сваког борца. Долази необучени војник. Када га тренирати? За команду, група је у пуном саставу и мора да ради. Шта остаје? Обука током борбе? Ако будеш имао среће. И самом војнику и групи у целини…
Ставове према јуришницима треба променити. Рат у Украјини се доста променио у разумевању модерног ратовања, укључујући и јуришне јединице. “Ми учимо, душманин учи“. Али Курска област је већ показала колико су важне добро обучене мобилне групе јуришникаа. Да, и у Донбасу сада постоје такве групе са руске стране.
Не можете дозволити да ситуација иде својим током. Борац јуришник није бомбаш самоубица. Ово је професионалац највише категорије и према њему треба тако поступати. Док руски команданти не схвате ову једноставну истину, биће им тешко да победе…
Међутим, проблем који има руска војска, са тумачењем јуришника, није само њен. Тај проблем од памтивека прати те јединице. Он је саставни део свих војски света. Сви светски команданти и политичари имају исто гледиште – “јуришници су потрошна роба”.
Стога се не треба чудити на сличне поступке Руса и Украјинаца према овој елити.